Укупни приходи у 2017. години износе 191,2 милијарде динара, што је за око 1% више у односу на претходну годину. У бруто друштвеном производу Србије, приходи од електронских комуникација су у 2017. години имали удео од 4,3% одсто. Највећи део у укупним приходима остварен је, као и претходних година, од пружања услуге мобилне телефоније, и он чини 58,5% укупних прихода.

Порасле су и укупне инвестиције у сектору електронских комуникација. У 2017. години су износиле 32,8 милијарди динара, што је за 1,6% више него претходне године. Највеће инвестиције биле су у мобилну телефонију (13,5 милијарди динара) и у фиксну мрежу (8 милијарди динара) што чини 65,58% укупних инвестиција у 2017. години.

Иако се бележи мањи пад, број корисника мобилне мреже и даље превазилази укупан број становника. На 100 становника, уместо 128 колико их је било у 2016, сада долази 122 корисника мобилне телефоније. У просеку је сваки корисник преко мобилног телефона дневно разговарао 4 минута и 58 секунди и послао 2,2 поруке.

За разлику од мобилне, фиксна телефонија бележи пад броја претплатника, у просеку један  претплатник на једно домаћинство.

Настављен је тренд раста броја претплатника фиксног широкопојасног приступа интернету, за 2% више у односу на 2016. годину, на 100 домаћинстава долази 60 интернет претплатника. Највише је био коришћен за читање онлајн новина и часописа, тражења информација о роби и услугама, као и за учешће на друштвеним мрежама као што су Фејсбук и Твитер. Све већа употреба мобилних телефона у сврхе широкопојасног приступа интернету резултовала је и константним порастом броја корисника услуге мобилног интернета. Обим саобраћаја се удвостручио у односу на претходну годину, па у 2017. години износио је око 97 милиона GB на годишњем нивоу.

Повећао се и број претплатника услуге дистрибуције медијских садржаја за 2,4% у односу на претходну годину, највише захваљујући порасту претплатника услуга кабловско дистрибутивних система (КДС). У 2017. на 100 домаћинстава имали смо 68 претплатника дистрибуције медијских садржаја.

Током 2017. године, проценат приговора корисника на квалитет електронских комуникационих услуга је у просеку био мањи од 6% за све врсте услуга. Највећи проценат приговора односио се на квалитет услуге широкопојасног приступа интернету због чега је РАТЕЛ омогућио мерење квалитета те услуге путем апликације РАТЕЛ НетТест. Ова функционалност омогућава свим корисницима компаративну анализу оператора интернет услуга у зависности од локације или типа приступа интернету.

Када су поштанске услуге у питању, тренд смањења њиховог обима који је био присутан у Републици Србији четири године заредом промењен је у 2017. години растом броја поштанских услуга за 4%. Иако је универзална поштанска услуга, са преко 90,4%, најдоминантија у укупном обиму обављених поштанских услуга, она остварује мањи приход од комерцијалних услуга. Конкретно, приход од универзалне поштанске услуге је порастао за 3,4% док приход од комерцијалних услуга континуирано расте те тренутна стопа раста износи преко 11%.