Телo европских регулатора за електронске комуникације (Body of European Regulators for Electronic Communications – BEREC) забринутo је због утицаја одређених националних законодавних иницијатива на ефикасност регулаторног тела за област електронских комуникација у обављању регулаторних функција и, самим тим, на његову независност.

Према европском праву, земље чланице су дужне да обезбеде да задатке додељене националним регулаторним телима обављају компетентна тела, као и да национална регулаторна тела располажу одговарајућим ресурсима, како финансијским тако и људским, за обављање поменутих задатака. Осим тога, земље чланице су дужне да гарантују независност националних регулаторних телатако што ће обезбедити да регулатор буде правно и функционално независан од учесника на тржишту. 2009. године, европски законодавац је чак ојачао овај структурни услов увођењем додатних инструмената, да би се обезбедила независност националних регулаторних тела како од учесника на тржишту, тако и од свих националних институција, тиме показавши да је овај прерогатив од суштинског значаја у обезбеђивању ефикасне примене регулаторног оквира. Иако регулаторни оквир признаје легитимитет назора активности националних регулаторних тела у складу са националним уставним правом, члан 3.3а Оквирне директиве изричито забрањује да национална регулаторна тела траже или примају инструкције у вези са својим регулаторним задацима од неког другог тела.

BEREC стога са великом забринутошћу уочава да се у неким државама чланицама јављају иницијативе чији би резултат био одузимање надлежности националним регулаторним телима у једном делу регулаторних задатака који постају директне функције Владе.

Овај забрињавајући тренд, у супротности са словом и духом директива које се односе на овај сектор, угрожава резултате које су независни регулатори, применом актуелног институционалног оквира, постигли на пољу унапређења конкуренције и заштите корисника на тржиштима електронских комуникација.

Свакако, одузимање и урушавање секторских надлежности националних регулаторних тела, као и задирање у исте, неминовно би умањило способност регулатора да адекватно реагују на проблеме у вези са конкуренцијом који се јаве на регулисаним тржиштима, тиме угрожавајући инвестиције у овом сектору, као и интерес европских грађана. Ово би угрозило резултате које су национална регулаторна тела остварила, било самостално, било заједнички кроз BEREC, у сфери хармонизованепримене регулаторног оквира, доприносећи јачању унутрашњег тржишта.

Као што је горе наведено, регулаторни оквир изричито препознаје као суштински услов за гарантовање независности националних регулаторних тела постојање адекватних финансијских и људских ресурса, који треба да омогуће обављање послова додељених на основу Оквира. Европски законодавац је, и те како, увидео да се независно регулисање може гарантовати само ако национална регулаторна тела располажу адекватним инструментима за рад.

BEREC верује да оперативна, организациона и буџетска аутономија националних регулаторних тела, укључујући и способност да ангажују и задрже квалификовано особље ради обављања сложених, техничких и осетљивих задатака који су им додељени, апсолутно мора бити очувана. BEREC такође увиђа да државе чланице, у светлу тренутних економских услова, морају да примене одређене мере на државну управу, те да национална регулаторна тела, као носиоци јавних овлашћења, не треба да буду изузети. Међутим, фискалне и организационе мере треба да обезбеде да способност независних регулаторних тела да ефикасно регулишу тржиште електронских комуникација, у складу са циљевима загарантованим регулаторним оквиром, не буде умањена.