Укупан приход остварен на тржишту електронских комуникација Републике Србије у 2018. години износи око 198,7 милијарди динара, што је за 3,9% више у односу на претходну годину. У бруто домаћем производу Србије приходи од електронских комуникација су у 2018. години имали удео од 3,9%. Највећи део у укупним приходима остварен је, као и претходних година, од пружања услуге мобилне телефоније, и он чини 58,2% укупних прихода (115,6 милијарди динара).

Укупне инвестиције у сектору електронских комуникација у 2018. години, које износе 41,7 милијарди динара, оствариле су повећање од 27% у односу на 2017. годину. Две трећине укупних инвестиција утрошено је у мобилну (17 милијарди динара) и фиксну мрежу (11,1 милијарди динара).

Број корисника мобилне мреже и даље премашује укупан број становника, иако бележи мањи пад (од око 2,2% у односу на 2017). У 2018. години на 100 становникабило је 120 корисника мобилне телефоније, уместо 122 колико их је било у 2017. Упркос смањењу укупног броја корисника у последње три године, количина одлазног говорног саобраћаја у минутима ипак расте, па је тако у 2018. години забележено повећање од 6,3% у односу на претходну годину. Током протекле године сваки корисник мобилног телефона је у просеку дневно разговарао око 5 минута и 24 секунде. С друге стране, број послатих порука и даље следи опадајући тренд са око 2 поруке дневно по кориснику (смањење од 7,6%).

Фиксна телефонија такође бележи пад броја претплатника, па је тако у 2018. години тек 79,5% домаћинстава имало фиксни телефон.

Тржиште широкопојасног приступа Интернету у Србији је у протеклом периоду карактерисао значајан раст, који се наставио и у 2018. години. Приходи од пружања услуга фиксног широкопојасног приступа Интернету су у односу на 2017. годину повећани за 8,3%. Осим укупног броја корисника, дошло је и до промене структуре Интернет пакета у смислу повећања броја пакета већих брзина. Укупан број претплатника фиксног широкопојасног приступа Интернету је у 2018. години износио 1,55 милиона и забележио је раст од 4,7% у односу на претходну годину. И даље се за приступ Интернету највише употребљавају мобилни телефони, што је резултирало порастом броја корисника услуге мобилног Интернета од 10,7%. Повећање броја корисника је условило и повећање обима Интернет саобраћаја, који се удвостручио у односу на претходну годину и у 2018.г одиније износио скоро 218 милиона GB на годишњем нивоу. Грађани су Интернет највише користлиза тражење информација о роби и услугама (76,8%) и гледање видео садржаја са Интернет сервиса за размену као што су YouTube, Flickr, Picasa (76,3%), као и за друштвене мреже попут Facebooka i Twitera (70,3%).

Укупан број претплатника услуге дистрибуције медијских садржаја је у години за нама износио 1,88 милиона и повећан је у односу на 2017. за 10,6%, највише захваљујући порасту претплатника услуга дистрибуције медијских садржаја преко кабловске дистрибутивне мреже. Највеће учешће у 2018. години у укупним приходима од дистрибуције медијских садржаја имају приходи од КДС-а, у висини од 63%, који су порасли за 7% у односу на претходну годину. На 100 домаћинстава био је 75 претплатника дистрибуције медијских садржаја.

Током претходне године проценат приговора корисника на квалитет електронских комуникационих услуга је у просеку био мањи од 10% за све врсте услуга. Највећи проценат приговора (9%) односио се на квалитет услуге широкопојасног приступа Интернету. Апликација RATEL NetTest, која омогућава мерење квалитета Интернет услуга, унапређена је прошле године, тако да су сада сви резултати мерења отворени и јавно доступни крајним корисницима. Предност ове функционалности огледа се у томе што сада увидом у резултате мерења на довољно великом броју узорака у одређеној области, крајњи корисник може имати информацију о квалитету мрежа оператора на посматраној локацији.

Када су поштанске услуге у питању, иако је на нивоу Европске уније већ дуги низ година присутан тренд смањења, у Републици Србији се бележи раст броја поштанских услуга за 1% већ другу годину заредом. У просеку, у 2018. години уручена је 131 поштанска пошиљка по домаћинству, односно 45 поштанских пошиљака по становнику. Поштанска делатност остварила је приход од поштанских пошиљака од око 20 милијарди динара, што је приближно 0,4% пројектованог БДП-а. Иако је универзална поштанска услуга (са 89,1%) доминантна у укупном обиму обављених поштанских услуга, она остварује мањи приход од комерцијалних услуга (преко 55%). Приход од универзалне поштанске услуге је порастао за 3,3%, док приход од комерцијалних услуга континуирано расте, те тренутна стопа раста износи приближно 13%.