ИНТЕРВЈУ Владица Тинтор, директор РАТЕЛ-а за “Блиц Бизнис”

"5G технологија је можда и погрешан термин, јер она представља ПОТПУНО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ"

У НТП Београд је 22. јуна пуштена у рад прва 5G базна станица у Србији. Када очекујете да ће нова генерација мобилног интернета заживети, односно када ће се 5G мрежа појавити у комерцијалној употреби?

- Пета генерација мобилне телефоније није за сада у комерцијалној примени у великом броју земаља. Говоримо о малом броју подручја у Сједињеним Америчким Државама, о неким мањим географским подручјима на Далеком истоку, и углавном се ти сервиси базирају на унапређењу 4G технологије. Међутим , 5G технологија је можда и погрешан маркетиншки термин, пошто се интуитивно подразумева да ако смо имали 2G, 3G и 4G, ова 5G је природно унапређење досадашњих технологија. Она то и јесте, али са комерцијалног аспекта оно што пружа 5G технологија представља једну сасвим нову димензију, и комерцијална примена тих могућности још није виђена.

Са те стране, ни европске земље, а ни ми у Србији, немамо планове за ову, па чак ни за следећу годину што се тиче комерцијалне примене 5G технологије. Мислимо да је можда 2021. година тренутак када би могло реално да се размишља о комерцијалном пружању услуга 5G технологије.

Шта је све потребно урадити пре тога, што се тиче инфраструктуре?

- Пошто 5G технологија подразумева велике капацитете, да би се они обезбедили потребна је густа мрежа базних станица, а такође је неопходно да те базне станице буду повезане оптичким влакнима. Тренутно њихов распоред није толико густ, а повезивање је могућа радио-релејним линковима. 5G ће поставити развој оптичке мреже као предуслов.

Густа мрежа базних станица је покренула и једну грађанску иницијативу у целом свету, по питању зрачења. Наравно, лаж би била рећи да базна станица не зрачи, јер да не зрачи не бисмо имали никакав сигнал! Ипак, треба имати у виду инжењерску страну која можда не делује логично, али - што је мрежа базних станица гушћа, то је њихова снага мања.

Такође, што се тиче Србије, бар у некој блиској будућности, користиће се углавном фреквенције које се већ користе за мобилну телефонију. Ми у РАТЕЛ-у смо разговарали са Научно-технолошким парком Београд да тамо поставимо један наш сензор који би мерио зрачење прве комерцијалне 5G базне станице, пошто не постоје још увек прецизна мерења 5G технологије. То би требало да увери људе да не постоји опасност од додатног зрачења, а напоменуо бих само, када већ говоримо о томе, и да су наши прописи много строжи од европских по питању зрачења.

Који су предуслови када је реч о регулативи?

- Потребно је прво регулаторно припремити сву документацију. Пре свега, то је документ који се зове План намене радиофреквенцијског спектра и њега доноси Влада Републике Србије, а предлог иницира РАТЕЛ. Ми смо тај документ припремили и он је тренутно на разматрању у Министарству телекомуникација, верујемо да ће у наредном периоду бити на Влади. Овај План генерално дефинише која је конкретна намена одређених фреквенцијских опсега. Тих опсега има јако много, али оно што је комерцијално најинтересантније јесу измене које ће се радити на 700 MHz и на 3,5 GHz и на неким другим опсезима, управо зато да би се омогућило да се у наредном периоду распише тендер, односно аукција за нове фреквенције.

Када очекујете да би могао да буде расписан тендер за продају ослобођеног дела фреквенцијског спектра који је неопходан за увођење 5G технологије?

- После усвајања овог документа следи од стране Министарства израда правилника о минималним условима за аукцију који ће дефинисати ко ће моћи да се јави на тендер и под којим условима, као и које ће му бити обавезе и временски рокови. Након тога РАТЕЛ расписује јавни оглас и у складу са условима прописаним у правилнику процењујемо који је најповољнији аукцијски модел.

Тренутно са ЕТФ-ом радимо једну студију, јер нам треба оптимални модел аукције који ће да донесе максимални могући приход за буџет, а с друге стране да будућим операторима 5G технологије остави довољно средстава за инвестиције. С треће стране, морамо да анимирамо привреду управо за ту посебну компоненту 5G технологије, да појаснимо сви шта је бенефит ових мрежа које привреда може да искористи.

Са доделом дозвола стичу се услови за комерцијално пуштање услуге и верујем да ће та завршна фаза бити 2021. године.

Ко ће све моћи да конкурише?

- 5G аукције су посебно интересантне за оне који нису традиционални мобилни оператори и имамо случајеве да су неке земље отвориле регионалне лиценце, на пример за локалне самоуправе. Тако неки велики град који жели да направи Smart City пројекат може да се одлучи на комплетно заокружену причу, па жели да има и своје фреквенције, да постави своје базне станице и преко њих пружа јавно доступне сервисе за грађане - јавно осветљење, паркинг, комуналне делатности...

То могу да буду и велика индустријска постројења која желе за неки свој регион да имају своје фреквенције, као и ИТ компаније, јер су аутори сервиса који ће се пружати путем 5G технологије управо оне и овако могу да остваре неку вертикалну интеграцију.

Очекује се да ће 5G технологију највећу примену имати у аутоматизацији и контроли производних процеса, медицини, комуналним услугама, пољопривредној и аутомобилској индустрији. Где би још могла да се примени нова технологија?

- Smart City је актуелна прича која ће се врло брзо развијати, а за нашу државу ће сигурно бити врло интересантно и питање пољопривреде – на пример, постављање сензорске мреже по Војводини, која ће међусобно да комуницира са сензорима РХМЗ. Нека будућност су и аутомобили без возача, иако је вероватно рано да сада о томе причамо, а ту је и све оно што обухвата Internet of Things, Smart Home и слично.

Зашто је 5G технологија различита од осталих? Она представља инфраструкутуру за милионе и милијарде разних сензора који међусобно комуницирају. Револуционарна је зато што практично не постоји кашњење и зато је занимљива и примена у медицини, код операција на даљину, лекарских прегледа на даљину... Не можемо ни да замислимо где ће све бити могућа примена и то оставља могућност за читав спектар идеја.

Да ли је наше тржиште спремно?

- Ми не треба да трчимо трку у смислу да будемо први или међу првих 10 са применом 5G технологије. Мислим да треба да сачекамо тренутак да привреда и грађани буду спремни да то прихвате, јер ћемо у супротном имати ситуацију аукције која ће донети велики новац, имаћемо велике инвестиције, пред операторе ће се ставити значајни услови, а с друге стране неће имати неки додатни профит из кога би вратили те инвестиције. Зато је много битније да сви радимо на томе да свако препозна бенефит у 5G технологији и онда ће то просто бити једна win-win ситуација.

Који су главни изазови, за кориснике и операторе?

- Имаћемо велики изазов за друштво из социолошког аспекта, што се тиче постављања нових базних станица, јер је ту присутан страх грађана. То може да се реши едукацијом, кампањом, мерењем и РАТЕЛ има пројекат у 11 градова који је заправо наша друштвено одговорна кампања. Наш таргет су болнице, школе, где постављамо свој сензор који мери 24 сата и мерења су у реалном времену доступна преко портала. Тако људи који воде децу у школу могу да виде колики су износи, колико су јака та поља и које су референтне вредности прописане нашим стандардима.

Желимо да помогнемо сектору у тој едукацији, а отворени смо и за друге да нам се придруже, пре свега локалне самоуправе.

Постоји за операторе и глобални изазов конкуренције произвођача опреме зато што тренутно 5G базне станице производе Ericsson и Huawei.

ЗАКОН О BROADBAND-у

Министар Љајић је најавио и доношење Закона о broadband-у. Када бисмо могли очекивати овај пропис, зашто је он значајан и шта ће све њиме бити обухваћено?

- Неке земље су донеле Закон о broadband-у, а неке нису. То није обавеза, већ процена државе да ли би тај закон убрзао развој телекомуникација или не. Овај закон подразумева да се постојећа инфраструктура, која није иницијално грађена за потребе телекомуникација, искористи за телекомуникације и појефтини развој. То су, на пример, електроенергетски стубови, саобраћајна инфраструктура, комунална подземна – цеви за гас, воду...